Један сасвим обичан дан, и ти у мислима

Ето, јутрос сам устао, отишао у школу, мало овамо, онамо, све по мало, и прошао је још један дан. Ни овај није прошао а да не помислим на тебе. Стално си ми у глави, трудим се да ми то постане нешто неважно, али не иде. Није ми све једно, али пошто су карте одавно бачене на сто, и пошто знам да смо ми само историја, немам чему да се надам.

Одавно је оно што смо имали нестало, сви лепи тренуци су се повукли назад у сенку, постали део сећања, а и после свега моје срце куца у ритму твога имена, у ритму твојих корака, У РИТМУ ТЕБЕ.

Недостајеш ми, иако то нико не разуме, мени је

Да, инаце, онај претходни пост је требао да буде исписан ћириличним писмом, али авај, касно сам се сетио да ја у ствари могу да подесим ћирилицу.

Ћирилица је настала, иначе, од Ћирила и Методија. Они су тако блејали по кафићима у граду, скупљали омладину, и под вема сумњивим околностима учили их овом писму.
Мене је одувек интригирало питање зашто се ћирилица не зове методијилица, или барем ћирилометица. тако би оба ова човека добила своје име у имену писма. Али опет авај.
Ћирило и Методије су иначе умрли.

А сада идем да одспавам преко ноћи, сутра идем у школу. Лаку ћно (то је као сада у фазону, уместо ноћ, напишете ћно, и оно као шатровачки испадне ноћ).
И један српски смајли :Ж
Си ја ман!

Jos sam tu...

Vi ste mislili da sam se smirio...u stvari sam se uznemirio... :D
E, ja sam resio da malo cesce azuriram svoj blog. Vi se sada pitate zasto, kako, i tako to na tu temu. Pokusacu da vam objasnim ukratko u sledecoj prici sta me je motivisalo.

Naime, pre par dana, hodam ja kroz kucu. Pritom se na neki cudan nacin ja sapletem o televizor, padnem, veoma bolno se osetim, i zapitam se tada da li je uopste vredelo to sto sam kupio polovan televizor, a ne nov. Nije to po televizor bilo strasno, on cak i nije pao sa postolja koje je visoko pola metra, ali s' obzirom da je kabal od antene izasao iz svoga prvobitnog prikljucka, primetio sam da se slika izgubila. To je za mene bilo izuzetno saznanje. E, gledajuci u sliku koja je bia onako bela,snezna, mene je uhvatila vrtoglavica. Ustao sam nekako sa poda i odteturao se do sobe. u jednom veoma dramaticnom trenutku, moja mama je usla u kucu, promaja je povukla vazduh iz some, a o kretanje vazdua je ponelo jedan flajer sa mog radnog stla, flajer me je pogodio, a na njemu je pisalo "BAGER" . Shvato sam to kao znak od Boga, i sa nekoliko premestanja slova, od reci "bager, dobio "blogger", i tako prosvetljen sam resio da se opet posvetim ovom blogu!

Sa neizmernim bolom u nozi zbog udara televizora, vas Ivan ...

Ево људи и мене, додуше после малог кашњења...
Морам да вам кажем нешто о мом путу у Немачку!
Наиме, изабрано је 18 ученика са територије града београда који имају искуства у раду у Ученичким парламентима и/или Вршњачкој едукацији и медијацији, а пошто сам ја Председник Ученичког парламента моје школе и вршњачки едукатор у Центру Е8,упао сам међу тих 18 ученика и отпутовао у Немачку, прецизније у Офенбах и Франкфурт!

Како је било...ух, одакле да почнем... Било је фантастично, провели смо се незамисливо добро, и сваки секунд је боио прича за себе! Првог и другог дана смо имали обуку "Be cool-stay cool" на којој смо прошли основе мирног решавања конфликта и касније самоодбране. У наставку нашег боравка смо имали музичку радионицу "Music is an international point of meeting" где смо научили да свирамо бразилске "ZODO" бубњеве и наступали као група пред немачком публиком. Истог дана смо посетили највећи музеј коже у Европи "Ledermuseum" у ОФенбаху. Сутрадан и прекосутра смо имали обуке и предавања на тему демократизације и парламентаризације, где су се наши домаћини потрудили и сав материјал превели на српски!

То је био посао, а што се тиче забаве... Свако вече нам је било слободно,и имали смосасвим солидно време за излазак, шопинг, посету споменицима, видиковцима и неким од најелитнијих ресторана у којима смо ручали! Играње билијара и стоног фудбала је било неизоставни, и ту су чак и турнири организовани,и то интернационални, са тимовима из Француске, Немачке, САД-а, и наравно СРБИЈЕ!
Па онда фудбалска утакмица Немачка-Србија, где смо поражени 2:1, али смо уживали!

Има још мноооооооого тога да се прича, али то ћу неком другом приликом, сада одох да учим...

ПС- Али стварно смо приказали нашу земљу као напредну, успешну и много цивилизованију него што је било ко очекивао...па јел смо Срби или не? Мислим шта рећи...

Ево за све који се баве астрологијом,пар занимљивих чињеница о сексу. Наиме доказано је да након секса људи који су следећих хороскопских знакова кажу:

Ован: Ок,ајмо поново!
Бик: Гладан сам,додај ми пицу...
Близанци: Где је даљински?
Рак: Кад ће мо да се венчамо?
Лав: Био сам одличан,зар не?
Девица: Морам да оперем постељину...
Вага: Свиђа ми се ако се теби свидело!
Шкорпија: Можда би требало да те одвежем...?
Стрелац: Не зови ме,зваћу ја тебе!
Јарац: Јел имаш визит карту?
Водолија: Ај' сад да пробамо без гардеробе!
Рибе: Како рече да ти је име...?

Ето,па се можда неко од вас и пронађе у тој причи!!! :)
Знам да ја јесам :) хехе....

Е,ово овде на слики сам ја! Немојте да се збуните,да помислите да сам ја морски пас,ајкула,шта већ...Не не,ја сам овај момак што га прождире ајкула! Али,то је сасвим небитно,и потпуно неважно...Наиме,ја хоћу са вама свима да продискутујем о једној појави овде код нас у Србији! Сад ви мислите о каквој ли је то појави реч... Ево рећи ћу вам О НАШЕМ ТВ ПРОГРАМУ! Колико вам се пута десило да упалите ТВ,седнете у своју удобну фотељу,или легнете на свој још удобнији кревет,почнете да листате по домаћим каналима,када одједном чујете "Ај,Росалинда,порке....".Таман посегнете да промените канал,и успете,када оно на следећем зачујете "Пердона ме,пердона ме порфавор....". И ви онако већ изнервирани опет промените канал,у Новостима пише да има добар филм на Пинку,пустите ви Пинк,одгледате уводну шпицу филма пресрећни што сте нашли нешто нормално на ТВ-у,и одједном "Маааааркеееееетииинг"! Е,и како онда човек да остане нормалан,када све што може да научи са ТВ-а јесте лош шпански,мексички,или који већ језик... У последње време сам и ја почео да користим неке речи,понекад и реченице типа "Јо но сој ту папа" , "Ола,комо естас?" итд,и др. Страшно! Зато људи,баталите ТВ,прикачите се на интернет и слободне сате убијајте на причаоницама,ту барем нећете чути ни М од мексичких серија,а није досадно! Или,ако вам је телевизија главна ствар у животу,гледајте је,али немој после да буде да вас нисам упозорио када почнете да добијате МЕКСИКОВИТИС! Е,то је доста за први блогг! Ајде позз свима....