Један сасвим обичан дан, и ти у мислима

Ето, јутрос сам устао, отишао у школу, мало овамо, онамо, све по мало, и прошао је још један дан. Ни овај није прошао а да не помислим на тебе. Стално си ми у глави, трудим се да ми то постане нешто неважно, али не иде. Није ми све једно, али пошто су карте одавно бачене на сто, и пошто знам да смо ми само историја, немам чему да се надам.

Одавно је оно што смо имали нестало, сви лепи тренуци су се повукли назад у сенку, постали део сећања, а и после свега моје срце куца у ритму твога имена, у ритму твојих корака, У РИТМУ ТЕБЕ.

Недостајеш ми, иако то нико не разуме, мени је