Један сасвим обичан дан, и ти у мислима

Ето, јутрос сам устао, отишао у школу, мало овамо, онамо, све по мало, и прошао је још један дан. Ни овај није прошао а да не помислим на тебе. Стално си ми у глави, трудим се да ми то постане нешто неважно, али не иде. Није ми све једно, али пошто су карте одавно бачене на сто, и пошто знам да смо ми само историја, немам чему да се надам.

Одавно је оно што смо имали нестало, сви лепи тренуци су се повукли назад у сенку, постали део сећања, а и после свега моје срце куца у ритму твога имена, у ритму твојих корака, У РИТМУ ТЕБЕ.

Недостајеш ми, иако то нико не разуме, мени је

Да, инаце, онај претходни пост је требао да буде исписан ћириличним писмом, али авај, касно сам се сетио да ја у ствари могу да подесим ћирилицу.

Ћирилица је настала, иначе, од Ћирила и Методија. Они су тако блејали по кафићима у граду, скупљали омладину, и под вема сумњивим околностима учили их овом писму.
Мене је одувек интригирало питање зашто се ћирилица не зове методијилица, или барем ћирилометица. тако би оба ова човека добила своје име у имену писма. Али опет авај.
Ћирило и Методије су иначе умрли.

А сада идем да одспавам преко ноћи, сутра идем у школу. Лаку ћно (то је као сада у фазону, уместо ноћ, напишете ћно, и оно као шатровачки испадне ноћ).
И један српски смајли :Ж
Си ја ман!

Jos sam tu...

Vi ste mislili da sam se smirio...u stvari sam se uznemirio... :D
E, ja sam resio da malo cesce azuriram svoj blog. Vi se sada pitate zasto, kako, i tako to na tu temu. Pokusacu da vam objasnim ukratko u sledecoj prici sta me je motivisalo.

Naime, pre par dana, hodam ja kroz kucu. Pritom se na neki cudan nacin ja sapletem o televizor, padnem, veoma bolno se osetim, i zapitam se tada da li je uopste vredelo to sto sam kupio polovan televizor, a ne nov. Nije to po televizor bilo strasno, on cak i nije pao sa postolja koje je visoko pola metra, ali s' obzirom da je kabal od antene izasao iz svoga prvobitnog prikljucka, primetio sam da se slika izgubila. To je za mene bilo izuzetno saznanje. E, gledajuci u sliku koja je bia onako bela,snezna, mene je uhvatila vrtoglavica. Ustao sam nekako sa poda i odteturao se do sobe. u jednom veoma dramaticnom trenutku, moja mama je usla u kucu, promaja je povukla vazduh iz some, a o kretanje vazdua je ponelo jedan flajer sa mog radnog stla, flajer me je pogodio, a na njemu je pisalo "BAGER" . Shvato sam to kao znak od Boga, i sa nekoliko premestanja slova, od reci "bager, dobio "blogger", i tako prosvetljen sam resio da se opet posvetim ovom blogu!

Sa neizmernim bolom u nozi zbog udara televizora, vas Ivan ...